Пољопривредни фонд Рековац
Општина Рековац - ЛЕВАЧ ПДФ Штампа Ел. пошта

Варош Рековац, центар истоимене општине у Поморавском округу, налази се на око 30 км југозападно од Јагодине, на реци Дуленки, у брдовитом крају који је познат под својим историјским именом Левач. Са запада се уздижу високи обронци Гледићких планина, а са југоистока прибрежје планине Јухор. Цео Левач прошаран је малим али водоносним рекама.
Рековац се налази у Левчу који се простире у средишњем делу Србије и у југоисточном делу Шумадије. Овај простор, у облику левка између Гледићких планина и Јухора окружују реке Дуленка, Гружа, Лепеница, Белица и Темнић.
Територија општине заузима површину од 366 км2. У саставу општине су 32 насељена места:
центар општине - Рековац, Баре, Белушић, Беочић, Богалинац, Браиновац, Велика Крушевица, Вукмановац, Доброселица, Драгово, Жупањевац, Кавадар, Каленићки Прњавор, Калудра, Комаране, Лепојевић, Ломница, Лоћика, Малешево, Мотрић, Надрље, Опарић, Превешт, Рабеновац, Ратковић, Секурич, Сибница, Сиљевица, Течић, Урсуле, Цикот и Шљивица. Према урбанистичкој структури већина насеља је збијеног типа. Граничи се са општинама Крагујевац 25км (северо-запад), Јагодина 30км (северо-исток), Варварин 30км (исток и југо-исток), Трстеник 30 км(југ) и Краљево (запад). Према попису из 2002. године на територији општине живео је 13.551 становник. Према статистичким подацима 63,7% површине територије је пољопривредна површина.
Левач се као жупа помиње већ у повељама Симеона Немање и Стефана Првовенчаног манастиру Хиландару, крајем XII и почетком XIII века, као и у житију Светог Симеона (Немање) од Саве Немањића. Према овим наводима Левач је улазио у састав државе великог жупана Стефана Немање. Старо српско село Рекавице први пут се помиње у писаним изворима турског начелства и пореским документима 1595. године као Ракоvaц. После ослобођења од Турака, Рековац је постао део кнежевине Левач у саставу јагодинске нахије. Насеље је ушорено око 1836., а статус варошице добило је 1886. У српској историји помиње се крајем XII века. Од Византије је ослобођен 1183. године, за време владавине Стефана Немање. Назив му је дао кнез Лазар Хребељановић, јер се налази с леве стране Велике и Западне Мораве. Заклоњен планинама и посматран са висине личи на велики левак , а и цео овај крај је познат по воћарима и виноградарима који су за претакање ракије и вина употребљавали левак.
Самар 922мнв, највиши врх Гледићких планина
(тромеђа општина Рековац, Трстеник и Краљево)

Просторно-географска и саобраћајна изолованост општине утицали су на спор привредни развој. Индустрија је заступљена само у Рековцу и Белушићу. Спада у неразвијена подручја, са доходком по становнику око 39,4% просечног дохотка у Србији.
Заостајање у индустријском развоју, подручје Левча има и једну битну предност а то је могућност производње здраве хране у условима еколошки чисте и очуване природне средине и незагађеног земљишта.

У Левчу нарочита пажња се поклања пољопривреди па је због тога она вековима доминантна грана локалне економије. Препознатљив је, пре свега, по воћарству и виноградарству.
Општина Рековац препознатљива је и по предузећима Винекс "Левачки грозд" Белушић и ''Винарија Левач'' Рековац која производе воћне ракије, вина, раније и сирупе, као и мањим породичним винаријама ''Милетић'' и Дацић'' из Опарића, подруми у Лепојевићу, Мотрићу.., те по вредним узгајивачима грожђа, шљива, јагодичастог воћа –пре свега купине али и вишње,јабуке, крушке....
Традиционално се неговало и развијало сточарство, а последњих деценија и повртарство и цвећарство, нарочито пластеничког типа.
Левачки крај је такође познат по етнографским знаменитостима, народној архитектури, живом фолклору и самоуким сликарима.
Посебан туристички значај има велики број река и шума који пружа могућност за разноврстан спортски и излетнички риболов, као и за лов због разноврсног животињског света (дивље свиње, срне, лисице, зечеви, фазани).
Језеро у Драгову

Рековац је пре 150 година био варош занатлија и трговаца. Препознавао се, а и данас, петком по великој народној пијаци, зеленој и сточној, а уторком у Белушићу.
Радило је овде некада доста кафана и било соба за све путнике намернике. У Левчу данас има један хотел и мотел, хотел у реконструкцији"Левач" у Рековцу и мотел са категоризацијом у Течићу. Више власника стамбених објеката по селима добило је категоризације у циљу бављења сеоским туризмом.
После другог светског рата и наглог развоја градова у окружењу: Крагујевца, Краљева, Трстеника, Крушевца, Параћина и Јагодине, људи су ишли у " Заставу" " Каблове", " Петолетку", 14. октобар", "Стаклару". Велика предузећа у околним градовима су стагнирала или пропадала, а Левчани су остајали голих руку, без средстава за повратак у свој крај.
Најзначајнији путни правци у општини су регионални путеви Крагујевац-Крушевац, Крагујевац- Трстеник и Крагујевац-Јагодина. ПТТ саобраћај је добро решен. Карактеристика саобраћајних веза подручја је недостатак железничке инфраструктуре. Сва насеља имају телефонске прикључке и скоро потпуно су покривена мрежом мобилне телефоније.
Левач је део Шумадије, у исто време и један од најпитомијих делова централне Србије. Природни потенцијал су брежуљкасти предели између Јухора и Гледићких планина, чисти извори, реке, клисуре, лековито биље, дивљач.
Споменици културе из различитих периода,не само српске историје, битно су обележје овог краја: насеље из неолита у подножју брда Благотин, седам средњовековних градова, манастир Каленић, старе цркве у Великој Крушевици, Опарићу, Прерадовцу.
Манастир Каленић
 
Манастир Каленић и његово заштићено подручје смештено је на обронцима Гледићких планина, у зони насељеног места Каленићки Прњавор. Црква манастира је посвећена Ваведењу Богородице. Подигнут је и украшен фрескама почетком 14. века као задужбина племића Богдана, који је служио као високи чиновник на двору деспота Стефана Лазаревића. Убраја се међу најлепше споменике моравске архитектуре и византијског градитељства.

Локална самоуправа позива све људе добре воље да дођу и посете општину Рековац и изразе своја интересовања. Притом, свакоме биће пружена пуна подршка у остваривању својих туристичких и пословних планова, програма и интереса. А интерес Општине је један једини – кроз тај процес отварање нових радних места за своје грађане.
Зато, добродошли у срце Србије, у област чисте и еколошки очуване и здраве средине, средине добрих људи са препо-знатљивим гостопримством Левачких домаћина.

 




















  СРДАЧНА ЛЕВАЧКА ДОБРОДОШЛИЦА                          ЛЕПОТЕ ЛЕВЧА
 

Анкета

Да ли сте задовољни радом пољопривреднг фонда Рековац
 
Банер
Банер
Пољопривредни фонд Рековац